Tre­ćeg da­na ma­ni­fe­sta­ci­je Be­dem fest, ko­ja se odr­ža­va pod ge­slom „Mir, bra­te, mir” osim zvi­je­zde ve­če­ri, pje­va­či­ce Jo­si­pe Li­sac, sa vo­kal­no su­per­i­or­nim, spe­ci­fič­nim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma i ne­kon­ven­ci­o­nal­nim sti­lom, po­zna­toj po iz­vor­noj mje­ša­vi­ni raz­li­či­tih mu­zič­kih žan­ro­va, ali i uni­kat­noj i eks­cen­trič­noj scen­skoj po­ja­vi i iz­ra­že­nim vo­kal­nim spo­sob­no­sti­ma, na nik­šić­koj Tvr­đa­vi na­stu­pi­li su slo­ve­nač­ki „El Kac­hon”, pod­go­rič­ki sa­sta­vi „Je­se­njin” i „Go­spo­da Glem­ba­je­vi”, bje­lo­polj­ska „Mi­kro­ko­zma”, kao i za­gre­bač­ki bend „Mr. Al­bi­no”, po­bjed­nik 19. se­zo­ne HGF De­mo fe­sti­va­la. Na bi­ni su se na­šli i he­vi me­tal sa­stav „Ma­ni­tou”, be­o­grad­ski „Del Ar­no bend”.
Jo­van Ma­tić, član „Del Ar­no ben­da” ka­že da je sa ve­li­ki za­do­volj­stvom od­go­vo­rio po­zi­vu da uče­stvu­je na fe­sti­va­lu u Nik­ši­ću i da je uti­sak iz­van­re­dan.
– Go­sto­va­li smo u Pe­trov­cu pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Ipak, u Nik­ši­ću ni­ka­da do sa­da ni­je­smo bi­li. Po­če­stvo­va­ni smo što smo dio fe­sti­va­la na kom je at­mos­fe­ra iz­van­red­na za dru­že­nje i raz­mje­nu is­ku­sta­va. Po­seb­na čast nam je što smo na­stu­pi­li po­red ne­ko­li­ko iz­van­red­nih cr­no­gor­skih ben­do­va i di­ve ko­ja za­slu­žu­je po­seb­no po­što­va­nje – Jo­si­pe Li­sac – ka­že Ma­tić.
On is­ti­če da nji­ho­voj sre­ći ne­ma kra­ja što po­sto­ji in­te­re­so­va­nje za vr­stu umjet­no­sti ko­jom se oni ba­ve.
– Sa­mi smo se­be sta­vi­li u ile­ga­lu, jer ni­je­smo že­lje­li da se svr­sta­va­mo u isti koš sa na­zo­vi umjet­ni­ci­ma. Ra­stao sam u dr­ža­vi gdje je ci­je­nje­na ova vr­sta kul­tu­re i umjet­no­sti. Svi oni ko­ji se ba­ve ovom vr­stom mu­zi­ke po­sto­je „is­pod ra­da­ra”, ali ipak mo­ra­mo bi­ti za­do­volj­ni ti­me što nu­di­mo umjet­nost. Oni ko­ji ci­je­ne naš rad ne oče­ku­ju od nas da se po­ja­vlju­je­mo u ri­ja­li­ti pro­gra­mi­ma i na­gi, ka­ko to ra­de fol­ke­ra­ši. Ipak, dr­ža­va je ta ko­ja mo­ra da otvo­ri ka­pi­je za ovaj vid kul­tu­re ili će­mo osta­ti pod vla­šću „se­lja­ci­zma”, što je ja­ko tu­žno i po­gub­no za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je, ko­je će pi­ta­ti šta su to ra­di­li oni pri­je njih i za šta su se bo­ri­li, da li za kul­tu­ru ili za ne­kul­tu­ru – ka­že Ma­tić.
Pe­tar Šun­dić, iz­vr­šni di­rek­tor Be­dem fe­sta, za­do­volj­no ka­že da su nji­ho­va oče­ki­va­nja već is­pu­nje­na, jer je od ove go­di­ne fe­sti­val po­pri­mio in­ter­na­ci­o­nal­ni ka­rak­ter.
– Ka­ko Nik­ši­ća­ni, ta­ko i oni ko­ji su do­šli sa stra­ne, iz­ne­na­đe­ni su pro­sto­rom ko­ji je ja­ko in­spi­ra­ti­van i mi­ran. Si­ner­gi­ja i ko­he­rent­nost ko­ji vla­da­ju u kam­pu, me­đu iz­vo­đa­či­ma i or­ga­ni­za­to­ri­ma, do­dat­ni su po­ka­za­telj da sve funk­ci­o­ni­še u naj­bo­ljem re­du. Ako go­vo­ri­mo o Tvr­đa­vi kao kul­tur­no-isto­rij­skom spo­me­ni­ku mo­ra­mo zna­ti da taj pro­stor ani­mi­ra­mo, što smo mi i uči­ni­li ove go­di­ne otva­ra­njem ula­za sa ju­žne stra­ne – ka­že Šun­dić.
On na­gla­ša­va da je pre­sre­ćan što su mo­gli da ugo­ste di­vu Jo­si­pu Li­sac, baš u go­di­ni ka­da je osvo­ji­la na­gra­du za ži­vot­no ostva­re­nje an­to­lo­gij­ske hr­vat­ske mu­zi­ke.
– Sva­ko ko ži­vi u Nik­ši­ću ve­če­ras bi tre­bao da bu­de po­no­san na či­nje­ni­cu što je taj grad cen­tar svi­je­ta, ka­da je u pi­ta­nju mu­zič­ka sce­na. Po­no­san sam na či­nje­ni­cu da se upra­vo fe­sti­va­lu na či­jem sam če­lu uka­za­la čast da ugo­sti Jo­si­pu Li­sac, umjet­ni­cu ri­jet­kih spo­sob­no­sti, uvi­jek dru­ga­či­ju – ka­že Šun­dić.
L.N


„Per­per” za kraj

Na­kon tri ve­če­ri ko­je će lju­bi­te­lji­ma al­te­r­na­tiv­ne an­der­gra­und mu­zi­ke osta­ti u sje­ća­nju, ve­če­ras na za­tva­ra­nju ma­ni­fe­sta­ci­je na­stu­pi­će Emi­lu Ro­se, Din­go­spo Da­li, autor­ski al­ter­na­tiv­ni rok sa­stav iz Be­o­gra­da, pod­go­rič­ko-nik­šić­ki sa­stav Auto­ge­ni tre­ning, bend iz Be­o­gra­da Kan­da, Kon­dža i Ne­boj­ša, MC Blunt, kao i re­per Mar­če­lo.